Skip to content

Latest commit

 

History

History
155 lines (121 loc) · 11.2 KB

obligations.md

File metadata and controls

155 lines (121 loc) · 11.2 KB
layout title
about
Obaveze

Izborni predmet

  • 8 ESPB bodova
  • 2 časa predavanja
  • 3 časa vežbi

Obaveze studenata uključuju predispitne obaveze i ispit. Predispitne obaveze se mogu ispuniti u formi praktičnih i teorijskih seminarskih radova. Praktični seminarski rad može, po izboru, biti samostalni ili grupni. Teorijski seminarski rad je samostalni. Da bi se uspesno položio ispit, neophodno je ispuniti prag na predispitnim obavezama i ispitu. Više detalja u nastavku.

Predispitne obaveze (od 40 do 70 poena)

Predispitne obaveze obuhvataju praktični seminarski rad (koji je obavezan) i teorijski seminarski rad (koji nije obavezan). Da bi se položio ispit minimalni broj poena na predispitnim obavezama je 20.

Seminarski rad (obavezan, od 40 do 60 poena)

Studenti imaju opciju da biraju između dva tipa praktičnog seminarskog rada. Praktični seminarski rad je obavezan. Pratiti Obaveštenja radi blagovremenog izbora teme. Praktični seminarski rad je neophodno prijaviti do 1. decembra tekuće godine.

Praktični seminarski radovi se brane u terminu ispita uz prisustvo asistenta uz prethodnu prijavu u formi koja će biti okačena nedelju dana pred ispit. Očekuje se da student dođe pripremljen za prezentovanje seminarskog rada u svom okruženju (npr. tako što će doneti laptop), predstaviti projekat i odgovoriti na pitanja od strane asistenta. Pitanja mogu uključiti i pokretanje alata korišćenih za izradu seminarskog rada ili korišćenih na vežbama, kao i pisanje dodatnih testova tokom odbrane ukoliko su testovi deo seminarskog rada. Praktični seminarski radovi se moraju raditi u repozitorijumima otvorenim od strane asistenta, u okviru GitHub organizacije.

Samostalni praktični seminarski rad (40 poena)

Manjeg obima, praktičnog tipa. Izrada podrazumeva pokretanje alata za verifikaciju softvera ili pisanje testova za jedan projekat otvorenog koda. Prilikom odabira projekta, uveriti se da je projekat u dobrom stanju za analizu (prevodi se, kod je citljiv i modularan itd.). Nakon odabira projekta, i odgovarajućeg odobrenja od strane asistenta, biće kreirani repozitorijumi za izradu seminarskih radova. Odbrana je praktična, uz reprodukciju delova seminarskog rada.

Ciljevi i uslovi izrade praktičnog seminarskog rada:

  • Projekat koji se analizira mora biti otvorenog koda. Popularni kandidati su studentski projekti, u kom slučaju oni moraju biti projekti ranijih generacija koji nisu već bili tema seminarskog rada iz ovog kursa. Ohrabrujemo odabir nestudentskih projekata.
  • Cilj projekta je pronalazak bagova ili uskih grla programa. Nije neophodno da se zapravo pronađu bagovi kako bi seminarski rad bio uspešan - analiza i izveštaji čine seminarski rad.
  • Neophodno je iskoristiti barem 5 alata/tehnika u okviru seminarskog rada. Pritom:
    • Testovi se zajedno broje kao jedna stavka, i mogu se pisati u bilo kom radnom okviru. Kategorije testova (jedinični, integracioni, i sl.) se računaju kao zasebni alati. Uz testove je neophodno pratiti pokrivenost koda proizvoljnim alatom, pri čemu je alat za pokrivenost deo podrške za testiranje i ne broji se kao zasebni alat. Praćenje pokrivenosti koda bez testova nema smisla i nije validna metrika.
    • Svaki Valgrind alat se broji zasebno s tim što je dozvoljeno koristiti maksimalno 2 Valgrind alata.
    • Maksimalno jedan od alata mora biti alat za formatiranje izvornog koda i stilske provere (npr. clang-format ili clang-tidy).
    • Jedan od alata mora biti alat koji nije rađen na vežbama.
  • Za svaki korišćeni alat treba da budu dodate i skripte koje reprodukuju dobijene rezultate.

U okviru repozitorijuma za izradu seminarskog rada, potrebno je da bude napisan detaljan README fajl koji sadrži:

  • Informacije o autoru seminarskog rada.
  • Opis projekta koji je analiziran i odgovarajući linkovi do izvornog koda projekta - grana koja je analizirana i heš kod commit-a.
  • Spisak alata koji su korišćeni za analizu i uputstva za reprodukciju rezultata.
  • Spisak zaključaka.

Pored README fajla, potrebno je da postoji i (markdown ili PDF) fajl ProjectAnalysisReport koji sadrži detaljan opis analize projekta i zaključcima koji su napravljeni. Referencu na projekat koji se analizira dodati kao git submodul. Svaki alat koji je korišćen treba da ima poseban direktorijum u kome se nalaze rezultati rada alata kao i opcione skripte za pokretanje.

Primer korektne organizacije repozitorijuma:

.
├── .github               // CI konfiguracija: 
│   └── workflows         // preuzeti sa: {{site.projects-ci}}
│       ├── gate.yml
│       └── tickets.yml
├── git-submodul-of-project-to-analyze @ commit-hash
├── custom.patch          // changes to the original project 
├── unit_tests
│   ├── run_tests.py
│   ├── RunningTests.md
│   ├── RunningTests.pdf
│   └── tests
│       ├── MyUnitTests1.cpp
│       └── MyUnitTests2.cpp
├── klee
│   ├── run_klee.sh
│   ├── failed-tests
│   │   ├── test00001.ktest
│   │   └── ...
|   └── klee-test-corpus.zip
├── cbmc
│   ├── run_cbmc.sh
│   ├── cbmc-outputs
│   │   ├── run1.stdout
│   │   ├── run2.stdout
│   │   ├── run3.stdout
│   │   ├── run3.stderr
│   │   └── ...
│   └── counterexamples
│       ├── counterexample1
│       ├── counterexample2
│       ├── counterexample3
│       └── ...
├── valgrind
│   ├── callgrind
│   │   ├── callgrind.out.12312
│   │   ├── callgrind.out.12313
│   │   ├── callgrind.out.12314
│   │   ├── callgrind.out.12315
│   │   ├── kcachegrind_12315_1.png
│   │   ├── kcachegrind_12315_2.png
│   │   ├── kcachegrind_12315_3.png
│   │   ├── kcachegrind_12315_4.png
│   │   └── run_callgrind.sh
│   └── massif
│       ├── massif.out.12312
│       ├── massif.out.12313
│       ├── massif.out.12314
│       ├── massif.out.12315
│       └── run_massif.sh
├── .gitignore
├── .gitmodules
├── README
├── ProjectAnalysisReport.md
└── ProjectAnalysisReport.pdf

Napomena: Repozitorijumi koji ne prate strukturu prikazanu iznad ili nemaju tražene informacije u README fajlu neće biti prihvaćeni! Svi repozitorijumi moraju imati instaliranu CI konfiguraciju.

Forma za prijavu samostalnih seminarskih radova se može naći na sledećem linku (odabrati opciju samostalni seminarski rad). Repozitorijumi koji su već bili tema za samostalni seminarski rad iz ovog kursa se mogu naći na sledećem linku.

Istraživački praktični seminarski rad (preporuka 2+ člana, 60 poena)

Napomena: Iako zamišljen da se radi timski, moguće je ovaj tip seminarskog rada raditi samostalno ali pritom se obim projekta ne smanjuje.

Većeg obima, istraživačkog tipa. Teme za projekat su dostupne unapred. Izuzetno, ukoliko imate neku ideju možete da je predložite.

Izrada podrazumeva kreiranje novih ili nadograđivanje postojećih alata za verifikaciju softvera, kao i njihovu verifikaciju koristeći barem alate pomenute na vežbama. Nakon odabira projekta, i odgovarajućeg odobrenja od strane nastavnika, biće kreirani repozitorijumi za izradu seminarskih radova. Odbrana je usmena, uz prikaz rada. Nakon odbrane istraživačkog seminarskog rada biće sa profesorkom dogovoren termin za prezentovanje rada.

Spisak predviđenih tema se može naći ovde.

U okviru repozitorijuma za izradu seminarskog rada, potrebno je da bude napisan detaljan README fajl koji sadrži:

  • Informacije o autorima
  • Na koji način se projekat može prevesti i pokrenuti (sve neophodne biblioteke, alati i zavisnosti)
  • Na koji način se izvršna verzija koristi (primeri upotrebe)
  • Koji ulazni primeri se mogu koristiti za upotrebu i testiranje programa.
  • Spisak alata koji su korišćeni za analizu.
    • Ukoliko su testovi deo projekta, testovi treba da bude unutar repozitorijuma zajedno sa opisom kako se pokreću. Uključiti potencijalne skripte za pokretanje testova ukoliko su korišćene.

Pored README fajla, potrebno je da postoji i fajl SystemDescription (pdf ili markdown fajl) koji sadrži:

  • imena autora
  • opis problema
  • opis arhitekture sistema (opis osnovnih modula implementacije),
  • opis rešenja problema (osnovne ideje, obrazloženja za ključne odluke, opis osnovnog algoritma)

Forma za prijavu istraživačkih seminarskih radova se može naći na sledećem linku (ignorisati pitanja vezana za samostalne seminarske radove).

Samostalni teorijski seminarski rad (izborni, 10 poena)

Teorijski seminarski radovi se biraju u toku meseca novembra, a rok za predavanje je početkom januara. Teorijski seminarski rad nije obavezan. Precizni termini su uvek istaktnutu u okviru Obaveštenja.

Teme za teorijske seminarske radove možete da nađete na narednoj adresi. Teme koje su već izabrane možete da pratite ovde. Na istom mestu možete da vidite i kada Vama bude dodeljena tema u skladu sa Vašom prijavom. Šablon za izradu seminarskog rada možete naći ovde.

Prijava tema vrši se u novembru a rok za izradu teorijskog seminarskog rada je do početka prvog ispitnog roka u januaru 2024.

Prijava teme radi se preko naredne forme.

Teorijski seminarski rad se predaje preko naredne forme. Pratite uputstva data u okviru forme.

Ukoliko uradite i predate rad pre Nove godine, maksimalni broj poena za seminarski je 12. Ukoliko uradite i predate seminarski rad u skladu sa predviđenim rokom (pre ispitnog roka u januaru), maksimalni broj poena je 10. Ukoliko uradite i predate seminarski rad nakon tog roka, maksimalni broj poena se smanjuje, u zavisnosti od zakašnjenja, a minimum iznosi 5 poena.

Završni ispit (50 poena)

Teorijski ispit (50 poena): Polaže se pismeno, izvlači se pet ispitnih pitanja sa spiska ispitnih pitanja.

Da bi se položio ispit, neophodno je imati 51 poen, pri čemu je neophodno ostvariti bar 20 poena na teoriji na završnom ispitu i bar 20 poena na predispitnim obavezama.

U terminu ispitnog roka možete polagati sve delove ispita ili samo jedan deo. Pred izlazak na ispit potrebno je preko forme u okviru strane kursa prijaviti namere (odbrana seminarskog rada, teorijski ispit ili oba). Odbrana praktičnog seminarskog rada može i ne mora da prethodi izlasku na teorijski ispit.

Za sve potencijalne nejasnoće, javite se mejlom!